Chapter 3

   Napokon otvori Job usta i prokle dan svoj;  

-

  poče svoju besjedu i reče:  

-

  "O, ne bilo dana kad sam se rodio i noći što javi: 'Začeo se dječak!'  

-

  U crnu tminu dan taj nek se prometne! S visina se njega Bog ne spominjao, svjetlost sunčeva ne svijetlila mu više!  

-

  Mrak i sjena smrtna o nj se otimali, posvema ga tmina gusta prekrila, pomrčine dnevne stravom ga morile!  

-

  O, da bi ga tama svega presvojila, nek' se ne dodaje danima godine, nek' ne ulazi u brojenje mjeseci!  

-

  A noć ona bila žalosna dovijeka, ne čulo se u njoj radosno klicanje!  

-

  Prokleli je oni štono dan proklinju i Levijatana probudit' su kadri!  

-

  Pomrčale zvijezde njezina svanuća, zaludu se ona vidjelu nadala, i zorinih vjeđa ne gledala nigda!  

-

  Što mi od utrobe ne zatvori vrata da sakrije muku od mojih očiju!  

-

  Što nisam mrtav od krila materina, što ne izdahnuh izlazeć' iz utrobe?  

-

  Čemu su me dva koljena prihvatila i dojke dvije da me nejaka podoje?  

-

  U miru bih vječnom počivao sada, spavao bih, pokoj svoj bih uživao  

-

  s kraljevima i savjetnicima zemlje koji su sebi pogradili grobnice,  

-

  ili s knezovima, zlatom bogatima, što su kuće svoje srebrom napunili.  

-

  Ne bih bio - k'o nedonošče zakopano, k'o novorođenče što svjetla ne vidje.  

-

  Zlikovci se više ne obijeste ondje, iznemogli tamo nalaze počinka.  

-

  Sužnjeve na miru tamo ostavljaju: ne slušaju više poviku stražara.  

-

  Malen ondje leži zajedno s velikim, rob je slobodan od gospodara svoga.  

-

  Čemu darovati svjetlo nesretniku i život ljudima zagorčene duše  

-

  koji smrt ištu, a ona ne dolazi, i kao za blagom za njome kopaju?  

-

  Grobnom bi se humku oni radovali, klicali od sreće kad bi grob svoj našli.  

-

  Što će to čovjeku kom je put sakriven, koga je Bog sa svih strana zapriječio?  

-

  Zato videć' hranu, uzdahnuti moram, k'o voda se moji razlijevaju krici.  

-

  Obistinjuje se moje strahovanje, snalazi me, evo, čega god se bojah.  

-

  Pokoja ni mira meni više nema, u mukama mojim nikad mi počinka."  

-