Chapter 6

   A Job progovori i reče:  

-

  "O, kad bi se jad moj izmjeriti mog'o, a nevolje moje stavit' na tezulju!  

-

  Teže one jesu od sveg pijeska morskog, i stoga mi riječi zastraniti znaju.  

-

  Strijele Svesilnoga u mojem su mesu, ljuti otrov njihov ispija mi dušu, Božje se strahote oborile na me.  

-

  TÓa, kraj svježe trave njače li magarac, muče li goveče kraj punih jasala?  

-

  Zar hranu bljutavu jedemo bez soli? Zar kakove slasti ima u bjelancu?  

-

  Al' ono što mi se gadilo dotaći, to mi je sada sva hrana u bolesti.  

-

  O, da bi se molba moja uslišala, da mi Bog ispuni ono čem se nadam!  

-

  O, kada bi me Bog uništiti htio, kada bi mahnuo rukom da me satre!  

-

  Za mene bi prava utjeha to bila, klicati bih mog'o u mukama teškim što se ne protivljah odluci Svetoga.  

-

  Zar snage imam da mogu čekati? Radi kakve svrhe da ja duže živim?  

-

  Zar je snaga moja k'o snaga kamena, zar je tijelo moje od mjedi liveno?  

-

  Na što se u sebi osloniti mogu? Zar mi svaka pomoć nije uskraćena?  

-

  Tko odbija milost bližnjemu svojemu, prezreo je strah od Boga Svesilnoga.  

-

  Kao potok me iznevjeriše braća, kao bujice zimske svoje korito.  

-

  Od leda mutne vode im se nadimlju, 'bujaju od snijega što se topit' stao;  

-

  al u doba sušno naskoro presahnu, od žege ishlape tada iz korita.  

-

  Karavane zbog njih skreću sa putova, u pustinju zađu i u njoj se gube.  

-

  Karavane temske očima ih traže, putnici iz Šebe nadaju se njima.  

-

  A kad do njih dođu, nađu se u čudu, jer su se u nadi svojoj prevarili.  

-

  U ovom ste času i vi meni takvi: vidjeste strahotu pa se preplašiste.  

-

  Rekoh li vam možda: 'Darujte mi štogod, poklonite nešto od svojega blaga;  

-

  iz šake dušmanske izbavite mene, oslobodite me silnikova jarma?'  

-

  Vi me poučite, pa ću ušutjeti, u čem je moj prijestup, pokažite meni.  

-

  O, kako su snažne besjede iskrene! Al' kamo to vaši smjeraju prijekori?  

-

  Mislite li možda prekoriti riječi? TÓa u vjetar ide govor očajnikov!  

-

  Nad sirotom kocku zar biste bacali i sa prijateljem trgovali svojim?  

-

  U oči me sada dobro pogledajte, paz'te neću li vam slagati u lice.  

-

  Povucite riječ! Kakve li nepravde! Povucite riječ, neporočan ja sam!  

-

  Zar pakosti ima na usnama mojim? Zar nesreću svaku okusio nisam?  

-