Chapter 21

   Job progovori i reče:  

-

  "Slušajte, slušajte dobro što ću reći, utjehu mi takvu barem udijelite.  

-

  Otrpite da riječ jednu ja izrečem, kad završim, tad se rugajte slobodno.  

-

  Zar protiv čovjeka dižem ja optužbu? Kako da strpljenje onda ne izgubim?  

-

  Pogledajte na me: užas će vas spopast', rukom ćete svoja zakloniti usta;  

-

  pomislim li na to, prestravim se i sam i čitavim svojim tad protrnem tijelom.  

-

  Zašto na životu ostaju zlikovci i, što su stariji, moćniji bivaju?  

-

  Potomstvo njihovo s njima napreduje a izdanci im se množe pred očima.  

-

  Strah nikakav kuće njihove ne mori i šiba ih Božja ostavlja na miru.  

-

  Njihovi bikovi plode pouzdano, krave im se tele i ne jalove se.  

-

  K'o jagnjad djeca im slobodno skakuću, veselo igraju njihovi sinovi.  

-

  Oni pjevaju uz harfe i bubnjeve i vesele se uz zvukove svirale.  

-

  Dane svoje završavaju u sreći, u Podzemlje oni silaze spokojno.  

-

  A govorili su Bogu: 'Ostavi nas, ne želimo znati za tvoje putove!  

-

  TÓa tko je Svesilni da njemu služimo i kakva nam korist da ga zazivamo?'  

-

  Zar svoju sreću u ruci ne imahu, makar do Njega ne drže ništa oni?  

-

  Zar se luč opakog kada ugasila? Zar se na njega oborila nesreća? Zar mu u gnjevu svom On skroji sudbinu?  

-

  Zar je kao slama na vjetru postao, kao pljeva koju vihor svud raznosi?  

-

  Hoće l' ga kaznit' Bog u njegovoj djeci? Ne, njega nek' kazni da sam to osjeti!  

-

  Vlastitim očima nek' rasap svoj vidi, neka se napije srdžbe Svesilnoga!  

-

  TÓa što poslije smrti on za dom svoj mari kad će se presjeć' niz njegovih mjeseci?  

-

  Ali tko će Boga učiti mudrosti, njega koji sudi najvišim bićima?  

-

  Jedan umire u punom blagostanju, bez briga ikakvih, u potpunom miru,  

-

  bokova od pretiline otežalih i kostiju sočne moždine prepunih.  

-

  A drugi umire s gorčinom u duši, nikad nikakve ne okusivši sreće.  

-

  Obojica leže zajedno u prahu, crvi ih jednako prekrivaju oba.  

-

  O, znam dobro kakve vaše su namjere, kakve zlosti protiv mene vi snujete.  

-

  Jer pitate: 'Gdje je kuća plemićeva, šator u kojem stanovahu opaki?'  

-

  Niste li na cesti putnike pitali, zar njihovo svjedočanstvo ne primate:  

-

  'Opaki je u dan nesreće pošteđen i u dan Božje jarosti veseo je.'  

-

  Al' na postupcima tko će mu predbacit' i tko će mu vratit' što je počinio?  

-

  A kad ga na kraju na groblje odnesu, na grobni mu humak postavljaju stražu.  

-

  Lake su mu grude zemlje u dolini dok za njime ide čitavo pučanstvo.  

-

  O, kako su vaše utjehe isprazne! Kakva su prijevara vaši odgovori!"  

-