Chapter 23

   Job progovori i reče:  

-

  "Zar mi je i danas tužaljka buntovna? Teška mu ruka iz mene vapaj budi:  

-

  o, kada bih znao kako ću ga naći, do njegova kako doprijeti prijestolja,  

-

  pred njim parnicu bih svoju razložio, iz mojih bi usta navrli dokazi.  

-

  Rad bih znati što bi meni odvratio i razumjeti riječ što bi je rekao!  

-

  Zar mu treba snage velike za raspru? Ne, dosta bi bilo da me on sasluša.  

-

  U protivniku bi vidio pravedna, i parnica moja tad bi pobijedila.  

-

  Na istok krenem li, naći ga ne mogu; pođem li na zapad, ne razabirem ga.  

-

  Ištem na sjeveru, al' ga ne opažam; nevidljiv je ako se k jugu okrenem.  

-

  Pa ipak, on dobro zna put kojim kročim! Neka me kuša: čist k'o zlato ću izići!  

-

  Noga mi se stopa njegovih držala, putem sam njegovim išao ne skrećuć';  

-

  slušao sam nalog njegovih usana, pohranih mu riječi u grudima svojim.  

-

  Al' htjedne li štogod, tko će ga odvratit'? Što zaželi dušom, to će ispuniti.  

-

  Izvršit će što je dosudio meni, kao i sve drugo što je odlučio!  

-

  Zbog toga pred njime sav ustravljen ja sam, i što više mislim, jače strah me hvata.  

-

  U komade Bog mi je srce smrvio, užasom me svega prožeo Svesilni,  

-

  premda nisam ni u tminama propao, ni u mraku što je lice moje zastro.  

-