Chapter 24

   Zašto Svesilni ne promatra vremena, a dane njegove ne vide mu vjernici?  

-

  Bezbožnici pomiču granice, otimaju stado i pasu ga.  

-

  Sirotama odvode magarca, udovi u zalog vola dižu.  

-

  Siromahe tjeraju sa puta; skrivaju se ubogari zemlje.  

-

  K'o magarci divlji u pustinji zarana idu da plijen ugrabe: pustinja im hrani mališane.  

-

  Po tuđem polju oni pabirče, paljetkuju vinograd opakog.  

-

  Goli noće, nemaju haljine, ni pokrivača protiv studeni.  

-

  Oni kisnu na planinskom pljusku; bez skloništa uz hrid se zbijaju.  

-

  Otkidaju od sise sirotu, ubogom u zalog dijete grabe.  

-

  Goli hode, nemaju haljina; izgladnjeli, tuđe snoplje nose.  

-

  Oni mlina za ulje nemaju; ožednjeli, gaze u kacama.  

-

  Samrtnici hropću iz gradova, ranjenici u pomoć zazivlju. Al' na sve to Bog se oglušuje.  

-

  Ima onih koji mrze svjetlost: ne priznaju njezinih putova niti se staza drže njezinih.  

-

  Za mraka se diže ubojica, kolje ubogog i siromaha. U gluhoj se noći lopov skiće [16a] i u tmini provaljuje kuće.  

-

  Sumrak žudi oko preljubnika: 'Nitko me vidjet neće', kaže on i zastire velom svoje lice.  

-

  [16b]Za vidjela oni se skrivaju, oni neće da za svjetlost znaju.  

-

  Zora im je kao sjena smrtna: kad zarudi, silan strah ih hvata.  

-

  Prije nego svane, on već hitro bježi kloneći se puta preko vinograda. Njegova su dobra prokleta u zemlji.  

-

  K'o što vrućina i žega snijeg upija, tako i Podzemlje proždire grešnike.  

-

  Zaboravilo ga krilo što ga rodi, ime se njegovo više ne spominje: poput stabla zgromljena je opačina.  

-

  Ženu nerotkinju on je zlostavljao, udovici nije učinio dobra.  

-

  Al' Onaj što snažno hvata nasilnike, ustaje, a njima sva se nada gasi.  

-

  Dade mu sigurnost, i on se pouzda; okom je njegove nadzirao staze.  

-

  Dignu se za kratko, a onda nestanu, ruše se i kao svi drugi istrunu, posječeni kao glave klasovima."  

-

  Nije li tako? Tko će me u laž utjerat'? Tko moje riječi poništiti može?"  

-