Chapter 29

   Job nastavi svoju besjedu i reče:  

-

  "O, da mi je prošle proživjet' mjesece, dane one kad je Bog nada mnom bdio,  

-

  kad mi je nad glavom njegov sjao žižak a kroz mrak me svjetlo njegovo vodilo,  

-

  kao u dane mojih zrelih jeseni kad s mojim stanom Bog prijateljevaše,  

-

  kada uz mene još bijaše Svesilni i moji me okruživahu dječaci,  

-

  kada mi se noge u mlijeku kupahu, a potokom ulja ključaše mi kamen!  

-

  Kada sam na vrata gradska izlazio i svoju stolicu postavljao na trg,  

-

  vidjevši me, sklanjali bi se mladići, starci bi ustavši stojeći ostali.  

-

  Razgovor bi prekidali uglednici i usta bi svoja rukom zatvarali.  

-

  Glavarima glas bi sasvim utihnuo, za nepce bi im se zalijepio jezik.  

-

  Tko god me slušao, blaženim me zvao, hvalilo me oko kad bi me vidjelo.  

-

  Jer, izbavljah bijednog kada je kukao i sirotu ostavljenu bez pomoći.  

-

  Na meni bješe blagoslov izgubljenih, srcu udovice ja veselje vraćah.  

-

  Pravdom se ja kao haljinom odjenuh, nepristranost bje mi plaštem i povezom.  

-

  Bjeh oči slijepcu i bjeh noge bogalju,  

-

  otac ubogima, zastupnik strancima.  

-

  Kršio sam zube čovjeku opaku, plijen sam čupao iz njegovih čeljusti.  

-

  Govorah: 'U svom ću izdahnuti gnijezdu, k'o palma, bezbrojne proživjevši dane.'  

-

  Korijenje se moje sve do vode pruža, na granama mojim odmara se rosa.  

-

  Pomlađivat će se svagda slava moja i luk će mi se obnavljati u ruci.'  

-

  Slušali su željno što ću im kazati i šutjeli da od mene savjet čuju.  

-

  Na riječi mi ne bi ništa dometali i besjede su mi daždile po njima.  

-

  Za mnom žudjeli su oni k'o za kišom, otvarali usta k'o za pljuskom ljetnim.  

-

  Osmijeh moj bijaše njima ohrabrenje; pazili su na vedrinu moga lica.  

-

  Njima ja sam izabirao putove, kao poglavar ja sam ih predvodio, kao kralj među svojim kad je četama kao onaj koji tješi ojađene.  

-