Chapter 31

   Sa svojim očima savez sam sklopio da pogledat neću nijednu djevicu.  

-

  A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?  

-

  TÓa nije li nesreća za opakoga, a nevolja za one koji zlo čine?  

-

  Ne proniče li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?  

-

  Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?  

-

  Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa će uvidjeti neporočnost moju!  

-

  Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,  

-

  neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!  

-

  Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,  

-

  neka moja žena drugom mlin okreće, neka s drugim svoju podijeli postelju!  

-

  Djelo bestidno time bih počinio, zločin kojem pravda treba da presudi,  

-

  užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.  

-

  Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,  

-

  što ću učiniti kada Bog ustane? Što ću odvratit' kad račun zatraži?  

-

  Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majčinu?  

-

  Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine?  

-

  Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?  

-

  TÓa od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!  

-

  Zar sam beskućnika vidio bez odjeće ili siromaha kog bez pokrivača  

-

  a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?  

-

  Ako sam ruku na nevina podigao znajuć' da mi je na vratima branitelj,  

-

  nek' se rame moje od pleća odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!  

-

  Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio veličanstvu.  

-

  Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'  

-

  Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?  

-

  Zar se, gledajući sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,  

-

  moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?  

-

  Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.  

-

  Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,  

-

  ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjući ga i želeći da umre?  

-

  Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'TÓa koga nije on mesom nasitio'?  

-

  Nikad nije stranac vani noćivao, putniku sam svoja otvarao vrata.  

-

  Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu  

-

  jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam mučao ne prelazeć' svoga praga?  

-

  O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju riječ ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,  

-

  i ja ću je nosit' na svome ramenu, čelo ću njome k'o krunom uresit'.  

-

  Dat ću mu račun o svojim koracima i poput kneza pred njega ću stupiti."  

-

  Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;  

-

  ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,  

-

  [40a] neka mjesto žita po njoj niče korov, a mjesto ječma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac riječi Jobovih.  

-