Chapter 36

   Elihu nastavi i reče:  

-

  "Strpi se malo, pa ću te poučit', jer još nisam sve rekao za Boga.  

-

  Izdaleka ću svoje iznijet' znanje da Stvoritelja svojega opravdam.  

-

  Zaista, za laž ne znaju mi riječi, uza te je čovjek znanjem savršen.  

-

  Gle, Bog je silan, ali ne prezire, silan je snagom razuma svojega.  

-

  Opakome on živjeti ne daje, nevoljnicima pravicu pribavlja.  

-

  S pravednika on očiju ne skida, na prijestolje ih diže uz kraljeve da bi dovijeka bili uzvišeni.  

-

  Ako su negvam' oni okovani i užetima nevolje sputani,  

-

  djela njihova on im napominje, kazuje im grijeh njine oholosti.  

-

  Tad im otvara uho k opomeni i poziva ih da se zla okane.  

-

  Poslušaju li te mu se pokore, dani im završavaju u sreći, u užicima godine njihove.  

-

  Ne slušaju li, od koplja umiru, zaglave, sami ne znajući kako.  

-

  A srca opaka mržnju njeguju, ne ištu pomoć kad ih on okuje;  

-

  u cvatu svoga dječaštva umiru i venu poput hramskih milosnika.  

-

  Nevoljnog on bijedom njegovom spasava i u nesreći otvara mu oči:  

-

  izbavit će te iz ždrijela tjeskobe k prostranstvima bezgraničnim izvesti, k prepunu stolu mesa pretiloga.  

-

  Ako sudio nisi opakima, ako si pravo krnjio siroti,  

-

  nek' te obilje odsad ne zavede i nek' te dar prebogat ne iskvari.  

-

  Nek' ti je gavan k'o čovjek bez zlata, a čovjek jake ruke poput slaba.  

-

  Ne goni one koji su ti tuđi da rodbinu na njino mjesto staviš.  

-

  Pazi se da u nepravdu ne skreneš, jer zbog nje snađe tebe iskušenje.  

-

  Gle, uzvišen je Bog u svojoj snazi! Zar učitelja ima poput njega?  

-

  Tko je njemu put njegov odredio? Tko će mu reći: 'Radio si krivo'?  

-

  Spomeni se veličati mu djelo što ga pjesmama ljudi opjevaše.  

-

  S udivljenjem svijet čitav ga promatra, divi se čovjek, pa ma izdaleka.  

-

  Veći je Bog no što pojmit' možemo, nedokučiv je broj ljeta njegovih!  

-

  U visini on skuplja kapi vode te dažd u paru i maglu pretvara.  

-

  Pljuskovi tada pljušte iz oblaka, po mnoštvu ljudskom dažde obilato.  

-

  Tko li će shvatit' širenje oblaka, tutnjavu strašnu njegovih šatora?  

-

  Gle, on nad sobom razastire svjetlost i dno morsko on vodama pokriva.  

-

  Pomoću njih on podiže narode, u izobilju hranom ih dariva.  

-

  On munju drži objema rukama i kazuje joj kamo će zgoditi.  

-

  Glasom gromovnim sebe navješćuje, stiže s gnjevom da zgromi opačinu.  

-