Chapter 39

   Znaš li kako se legu divokoze? Vidje li kako se mlade košute?  

-

  Izbroji li koliko nose mjeseci, znaš li u koje doba se omlade?  

-

  Sagnuvši se, polegu lanad svoju i breme usred pustinje odlažu,  

-

  a kad im porod ojača, poraste, ostave ga i ne vraćaju mu se.  

-

  Tko dade divljem magarcu slobodu i tko to oglav skinu njemu s glave?  

-

  U zavičaj mu dadoh ja pustinju i polja slana da ondje živuje.  

-

  Buci gradova on se podruguje i ne sluša goničevih povika.  

-

  Luta brdima, svojim pašnjacima, u potrazi za zeleni svakakvom.  

-

  Možeš li slugom učinit' bivola, zadržat' ga noć jednu za jaslama?  

-

  Možeš li njega za brazdu prikovat' da ralo vuče po docima tvojim?  

-

  Možeš li se osloniti na njega jer je njegova snaga prevelika i prepustit' mu težak svoj posao?  

-

  Misliš li tebi da će se vratiti i na gumno ti dotjerati žito?  

-

  Krilima svojim noj trepće radosno, iako krila oskudnih i perja.  

-

  On svoja jaja na zemlji ostavlja, povjerava ih pijesku da ih grije,  

-

  ne mareć' što ih zgazit' može noga ili nekakva divlja zvijer zgnječiti.  

-

  S nojićima k'o s tuđima postupa; što mu je trud zaludu, on ne mari.  

-

  Jer Bog je njega lišio pameti, nije mu dao nikakva razbora.  

-

  Ali kada na let krila raširi, tada se ruga konju i konjaniku.  

-

  Zar si ti konja obdario snagom zar si mu ti vrat grivom ukrasio?  

-

  Zar ti činiš da skače k'o skakavac, da u strah svakog nagoni hrzanjem?  

-

  Kopitom zemlju veselo raskapa, neustrašivo srlja na oružje.  

-

  Strahu se ruga, ničeg se ne boji, ni pred mačem uzmaknuti neće.  

-

  Na sapima mu zvekeće tobolac, koplje sijeva i ubojna sulica.  

-

  Bijesan i nestrpljiv guta prostore; kad rog zasvira, tko će ga zadržat':  

-

  na svaki zvuk roga on zarže: Ha! Izdaleka on ljuti boj već njuši, viku bojnu i poklič vojskovođa.  

-

  Zar po promislu tvojem lijeće soko i prema jugu krila svoja širi?  

-

  Zar se na nalog tvoj diže orao i vrh timora gnijezdo sebi vije?  

-

  Na litici on stanuje i noćÄi, na grebenima vrleti visokih.  

-

  Odatle na plijen netremice vreba, oči njegove vide nadaleko.  

-

  Krvlju se hrane njegovi orlići; gdje je ubijenih, tamo je i on."  

-