Chapter 27

   Davidov. Jahve mi je svjetlost i spasenje: koga da se bojim? Jahve je štit života moga: pred kime da strepim?  

-

  Kad navale na me zlotvori da mi tijelo žderu, protivnici moji i dušmani, oni posrću i padaju.  

-

  Nek' se vojska protiv mene utabori, srce se moje ne boji; nek' i rat plane protiv mene, i tada pun sam pouzdanja.  

-

  Za jedno molim Jahvu, samo to ja tražim: da živim u Domu Jahvinu sve dane života svoga, da uživam milinu Jahvinu i Dom njegov gledam.  

-

  U sjenici svojoj on me zaklanja u dan kobni; skriva me u skrovištu Šatora svoga, na hridinu on me uzdiže.  

-

  I sada izdižem glavu iznad dušmana oko sebe. U njegovu ću Šatoru prinositi žrtve radosne, Jahvi ću pjevat' i klicati.  

-

  Slušaj, o Jahve, glas moga vapaja, milostiv mi budi, usliši me!  

-

  Moje mi srce govori: "Traži lice njegovo!" Da, lice tvoje, o Jahve, ja tražim.  

-

  Ne skrivaj lica svoga od mene. Ne odbij u gnjevu slugu svoga! Ti, Pomoći moja, nemoj me odbaciti! I ne ostavi me, Bože, Spasitelju moj!  

-

  Ako me otac i mati ostave, Jahve će me primiti.  

-

  Nauči me, Jahve, putu svojemu, ravnom me stazom povedi poradi protivnika mojih.  

-

  Bijesu dušmana mojih ne predaj me, jer ustadoše na mene svjedoci lažni koji dašću nasiljem.  

-

  Vjerujem da ću uživati dobra Jahvina u zemlji živih.  

-

  U Jahvu se uzdaj, ojunači se, čvrsto nek' bude srce tvoje: u Jahvu se uzdaj!  

-