Chapter 38

   Psalam. Davidov. Za spomen.  

-

  Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.  

-

  Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:  

-

  na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.  

-

  Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.  

-

  Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.  

-

  Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.  

-

  Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.  

-

  Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.  

-

  O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.  

-

  Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.  

-

  Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.  

-

  Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.  

-

  A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.  

-

  Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.  

-

  Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!  

-

  Rekoh: "Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!"  

-

  Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.  

-

  Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.  

-

  A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.  

-

  Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.  

-

  O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!  

-

  Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!  

-