Chapter 39

   Zborovođi. Jedutunu. Psalam. Davidov.  

-

  Odlučio sam: "Čuvat ću put svoj da ne zgriješim jezikom; usta ću svoja zauzdati dokle god preda mnom bude bezbožnik."  

-

  Zamukoh, zanijemjeh, glasa ne puštah, ali uzalud - bol mi postade gorča.  

-

  U meni srce je gorjelo, na samu pomisao buknuo bi oganj; tad progovorih svojim jezikom:  

-

  "Objavi mi, Jahve, moj svršetak i kolika je mjera mojih dana, da znam kako sam ništavan.  

-

  Evo, pedljem si mi dane izmjerio, život moj je kao ništa pred tobom: tek dašak je svaki čovjek.  

-

  Poput sjene čovjek prolazi tek dašak je sve bogatstvo njegovo: zgrće, a ne zna tko će ga pokupiti."  

-

  A sada, čemu da se nadam, Gospode? Sva je nada moja u tebi!  

-

  Izbavi me svih mojih bezakonja, ne daj da ruglo budem luđaku!  

-

  Šutim i usta ne otvaram, jer tako si ti učinio.  

-

  Bič svoj otkloni od mene, jer izdišem pod težinom ruke tvoje.  

-

  Ti kaznama popravljaš čovjeka i sve mu najdraže kao moljac rastačeš: tek dašak je svaki čovjek.  

-

  Čuj, o Jahve, molitvu moju, vapaje mi poslušaj, na suze se moje ne ogluši! Jer u tebe ja sam došljak, pridošlica kao svi oci moji.  

-

  Odvrati pogled od mene, da odahnem prije nego odem i više ne budem!  

-