Chapter 55

   Zborovođi. Uza žičana glazbala. Poučna pjesma. Davidova.  

-

  Počuj mi, Bože, molitvu, ne krij se molbi mojoj:  

-

  obazri se na me i usliši me! Mučim se u svojoj tjeskobi,  

-

  zbuni me vika dušmanska i tlačenje grešničko. Navališe na me nesrećom, bijesno me progone.  

-

  Srce mi je ustreptalo i strah me samrtni spopade.  

-

  Užas me i trepet hvata, groza me obuze.  

-

  Zavapih: "O, da su mi krila golubinja, odletio bih da otpočinem!  

-

  Daleko, daleko bih letio, u pustinji se nastanio;  

-

  brzo bih si potražio sklonište od bijesne oluje i vihora."  

-

  Smeti ih, Gospode, podvoji im jezike, jer nasilje i svađu vidim u gradu;  

-

  danju i noću zidinama kruže; bezakonja su i nevolje u njemu.  

-

  Usred njega zasjede, s ulica mu nepravda i podlost ne odlaze.  

-

  Da me pogrdio dušmanin, bio bih podnio; da se digao na me koji me mrzi, pred njim bih se sakrio.  

-

  Ali ti, ti si to bio, meni jednak, prijatelj moj, moj pouzdanik  

-

  s kojim sam slatko drugovao i složno hodismo u Domu Božjemu.  

-

  Smrt neka ih zaskoči, živi nek' siđu u Podzemlje jer im je pakost u stanu i srcu.  

-

  A ja ću Boga prizvati, i Jahve će me spasiti.  

-

  Večerom, jutrom i o podne tužan ću jecati, i on će čuti vapaj moj.  

-

  Dat će mi mira od onih koji me progone: jer mnogi su protiv mene.  

-

  Bog će čuti i njih poniziti, Onaj koji kraljuje odvijeka, jer se ne popravljaju, Boga se ne boje.  

-

  Podižu ruke na prijatelje, savez svoj oskvrnjuju.  

-

  Usta su im glađa od maslaca, a srce ratoborno; riječi blaže od ulja, a oni - isukani mačevi.  

-

  Povjeri Jahvi svu svoju brigu, i on će te pokrijepiti: neće dati da ikada posrne pravednik.  

-

  A njih ti, o Bože, strmoglavi u jamu grobnu! Krvoloci i varalice ni polovicu dana neće doživjeti! A ja se u tebe uzdam!  

-