Chapter 69

   Zborovođi. Po napjevu "Ljiljani". Davidov.  

-

  Spasi me, Bože: vode mi dođoše do grla!  

-

  U duboko blato zapadoh i nemam kamo nogu staviti; u duboku tonem vodu, pokrivaju me valovi.  

-

  Iznemogoh od vikanja, grlo mi je promuklo, oči mi klonuše Boga mog čekajuć'.  

-

  Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto. Tvrđi su od kostiju mojih oni što mi se nepravedno protive: zar mogu vratiti što nisam oteo?  

-

  Bože, ti znadeš bezumnost moju, moji ti grijesi nisu sakriti.  

-

  Nek' se ne postide zbog mene koji se u te uzdaju, Gospode, Jahve nad Vojskama! Neka se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov!  

-

  Jer zbog tebe podnesoh pogrdu, i stid mi pokri lice.  

-

  Tuđinac postadoh braći i stranac djeci majke svoje.  

-

  Jer me izjela revnost za Dom tvoj i poruge onih koji se rugaju tebi padoše na me.  

-

  Dušu sam postom mučio, okrenulo mi se u ruglo.  

-

  Uzeh kostrijet za haljinu, i postah im igračka.  

-

  Koji sjede na vratima protiv mene govore, vinopije mi rugalice poju.  

-

  No tebi se molim, Jahve, u vrijeme milosti, Bože; po velikoj dobroti svojoj ti me usliši po svojoj vjernoj pomoći!  

-

  Izvuci me iz blata da ne potonem, od onih koji me mrze izbavi me - iz voda dubokih.  

-

  Nek' me ne pokriju valovi, nek' me ne proguta dubina, nek' bezdan ne zatvori usta nada mnom!  

-

  Usliši me, Jahve, jer je dobrostiva milost tvoja, po velikom milosrđu pogledaj na me!  

-

  Ne sakrivaj lica pred slugom svojim; jer sam u stisci, usliši me brzo!  

-

  Približi se duši mojoj i spasi je; zbog dušmana mojih oslobodi me!  

-

  Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su očima svi koji me muče.  

-

  Ruganje mi slomilo srce i klonuh; čekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne nađoh.  

-

  U jelo mi žuči umiješaše, u mojoj me žeđi octom napojiše.  

-

  Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica!  

-

  Nek' im potamne oči da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe!  

-

  Izlij na njih ljutinu, žar tvoga gnjeva nek' ih zahvati!  

-

  Njihova kuća nek' opusti, u njihovu šatoru nek' nitko ne stanuje!  

-

  Jer su progonili koga ti pokara, bol povećaše onomu koga ti rani.  

-

  Na njihovu krivnju krivnju još dodaj, ne opravdali se pred tobom!  

-

  Nek' budu izbrisani iz knjige živih, među pravednike neka se ne broje!  

-

  A ja sam jadnik i bolnik - nek' me štiti tvoja pomoć, o Bože!  

-

  Božje ću ime hvaliti popijevkom, hvalit ću ga zahvalnicom.  

-

  Bit će to milije Jahvi no bik žrtveni, milije nego junac s papcima i rozima.  

-

  Gledajte, ubogi, i radujte se, nek' vam oživi srce, svima koji Boga tražite.  

-

  Jer siromahe Jahve čuje, on ne prezire sužanja svojih.  

-

  Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče.  

-

  Jer Bog će spasiti Sion - on će sagradit' gradove Judine - tu će oni stanovat', imati baštinu.  

-

  Baštinit će ga potomci slugu njegovih; prebivat će u njemu oni što ljube ime Božje.  

-