Chapter 77

   Zborovođi. Po Jedutunu. Asafov. Psalam.  

-

  Glasom svojim Bogu vapijem, glas mi se Bogu diže i on me čuje.  

-

  U dan nevolje tražim Gospodina, noću mi se ruka neumorno pruža k njemu, ne može se utješit' duša moja.  

-

  Spominjem se Boga i uzdišem; kad razmišljam, daha mi nestane.  

-

  Vjeđe moje držiš, potresen sam, ne mogu govoriti.  

-

  Mislim na drevne dane i sjećam se davnih godina;  

-

  razmišljam noću u srcu, mislim, i duh moj ispituje:  

-

  "Hoće li Gospodin odbaciti zauvijek i hoće li ikad još biti milostiv?  

-

  Je li njegova dobrota minula zauvijek, njegovo obećanje propalo za sva pokoljenja?  

-

  Zar Bog je zaboravio da se smiluje, ili je gnjevan zatvorio smilovanje svoje?"  

-

  I govorim: "Ovo je bol moja: promijenila se desnica Višnjega."  

-

  Spominjem se djela Jahvinih, sjećam se tvojih pradavnih čudesa.  

-

  Promatram sva djela tvoja, razmatram ono što si učinio.  

-

  Svet je tvoj put, o Bože: koji je bog tako velik kao Bog naš?  

-

  Ti si Bog koji čudesa stvaraš, na pucima si pokazao silu svoju.  

-

  Mišicom si izbavio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josipove.  

-

  Vode te ugledaše, Bože, ugledaše te vode i ustuknuše, bezdani se uzburkaše.  

-

  Oblaci prosuše vode, oblaci zatutnjiše gromom i tvoje strijele poletješe.  

-

  Grmljavina tvoja u vihoru zaori, munje rasvijetliše krug zemaljski, zemlja se zatrese i zadrhta.  

-

  Kroz more put se otvori tebi i tvoja staza kroz vode goleme, a tragova tvojih nitko ne vidje.  

-

  Ti si svoj narod vodio kao stado rukama Mojsija i Arona.  

-