Chapter 88

   Pjesma. Psalam. Sinova Korahovih. Zborovođi. Po napjevu "Bolest". Za pjevanje. Poučna pjesma. Ezrahijca Hemana.  

-

  Jahve, Bože moj, vapijem danju, a noću naričem pred tobom.  

-

  Neka dopre do tebe molitva moja, prigni uho k vapaju mome.  

-

  Jer mi je duša zasićena patnjama, moj se život bliži Podzemlju.  

-

  Broje me k onima što u grob silaze, postadoh sličan nemoćniku.  

-

  Među mrtvima moj je ležaj, poput ubijenih što leže u grobu kojih se više ne spominješ, od kojih si ustegao ruku.  

-

  Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.  

-

  Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.  

-

  Udaljio si od mene znance moje, Óučini da im gnusan budem: zatvoren sam, ne mogu izaći.  

-

  Od nevolje oči mi gasnu: vapijem tebi, Jahve, iz dana u dan, za tobom ruke pružam.  

-

  Zar na mrtvima činiš čudesa? Zar će sjene ustati i hvaliti tebe?  

-

  Zar se u grobu pripovijeda o tvojoj dobroti? O vjernosti tvojoj u Propasti?  

-

  Zar se u tmini objavljuju čudesa tvoja i tvoja pravda u Zaboravu?  

-

  Ipak ja vapijem tebi, Jahve, prije jutra molitvom te pretječem.  

-

  Zašto, Jahve, odbacuješ dušu moju? Zašto sakrivaš lice od mene?  

-

  Bijedan sam i umirem već od dječaštva, klonuh noseći tvoje strahote.  

-

  Preko mene prijeđoše vihori tvojega gnjeva, strahote me tvoje shrvaše,  

-

  okružuju me kao voda sveudilj, optječu me svi zajedno.  

-

  Udaljio si od mene prijatelja i druga: mrak mi je znanac jedini.  

-