Chapter 104

   Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja, Jahve, Bože moj, silno si velik! Odjeven veličanstvom i ljepotom,  

-

  svjetlošću ogrnut kao plaštem! Nebo si razapeo kao šator,  

-

  na vodama sagradio dvorove svoje. Od oblaka praviš kola svoja, na krilima vjetrova putuješ.  

-

  Vjetrove uzimaš za glasnike, a žarki oganj za slugu svojega.  

-

  Zemlju si stavio na stupove njene: neće se poljuljati u vijeke vjekova,  

-

  pokrio si je vodama bezdanim k'o haljinom, iznad bregova stajahu vode;  

-

  na tvoju se prijetnju povukoše, od tvoje grmljavine zadrhtaše.  

-

  Bregovi se digoše, doline spustiše na mjesto koje si im odredio.  

-

  Odredio si granicu koju ne smiju prijeći, da opet ne pokriju zemlju.  

-

  Izvore svraćaš u potoke što žubore među brdima.  

-

  Oni poje sve živine poljske, divlji magarci žeđ gase u njima.  

-

  Uz njih se gnijezde ptice nebeske i pjevaju među granama.  

-

  Ti natapaš bregove iz dvorova svojih, zemlja se nasićuje plodom tvojih ruku.  

-

  Ti daješ te niče trava za stoku i bilje na korist čovjeku da izvede kruh iz zemlje  

-

  i vino što razvedruje srce čovječje; da uljem lice osvježi i da kruh okrijepi srce čovjeku.  

-

  Stabla se Jahvina napajaju hranom, cedri libanonski koje on zasadi.  

-

  Ondje se ptice gnijezde, u čempresu dom je rodin.  

-

  Visoki bregovi daju kozorogu a pećine jazavcu sklonište.  

-

  Ti si stvorio mjesec da označuje vremena i sunce znade kada ima zaći.  

-

  Kad razastreš tmine i noć se spusti, tad se šuljaju u njoj životinje šumske.  

-

  Lavići riču za plijenom i od Boga hranu traže.  

-

  Kad sunce ograne, nestaju i liježu na ležaje.  

-

  Tad čovjek izlazi na dnevni posao i na rad do večeri.  

-

  Kako su brojna tvoja djela, o Jahve! Sve si to mudro učinio: puna je zemlja stvorenja tvojih.  

-

  Eno mora, velika i široka, u njemu vrve gmazovi bez broja, životinje male i velike.  

-

  Onud prolaze nemani, Levijatan kojeg stvori da se igra u njemu.  

-

  I sva ova bića željno čekaju da ih nahraniš na vrijeme.  

-

  Daješ li im, tada sabiru: otvaraš li ruku, nasite se dobrima.  

-

  Sakriješ li lice svoje, tad se rastuže; ako dah im oduzmeš, ugibaju i opet se u prah vraćaju.  

-

  Pošalješ li dah svoj, opet nastaju, i tako obnavljaš lice zemlje.  

-

  Neka dovijeka traje slava Jahvina: nek' se raduje Jahve u djelima svojim!  

-

  On pogleda zemlju i ona se potrese, dotakne bregove, oni se zadime.  

-

  Pjevat ću Jahvi dokle god živim, svirat ću Bogu svome dokle god me bude.  

-

  Bilo mu milo pjevanje moje! Ja ću se radovati u Jahvi.  

-

  Nek' zločinci sa zemlje nestanu i bezbožnika nek' više ne bude! Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja! Aleluja!  

-