Chapter 105

   Hvalite Jahvu, prizivajte mu ime, navješćujte među narodima djela njegova!  

-

  Pjevajte mu, svirajte mu, pripovijedajte sva njegova čudesa!  

-

  Dičite se svetim imenom njegovim, neka se raduje srce onih što traže Jahvu!  

-

  Tražite Jahvu i njegovu snagu, tražite svagda njegovo lice!  

-

  Sjetite se čudesa koja učini, njegovih čuda i sudova usta njegovih!  

-

  Abrahamov rod sluga je njegov, sinovi Jakovljevi njegovi izabranici!  

-

  On je Jahve, Bog naš; po svoj su zemlji njegovi sudovi!  

-

  On se uvijek sjeća svojega Saveza, riječi koju dade tisući naraštaja:  

-

  Saveza koji sklopi s Abrahamom i zakletve svoje Izaku.  

-

  Ustanovi je kao zakon Jakovu, Izraelu vječni Savez,  

-

  govoreći: "Tebi ću dati kanaansku zemlju kao dio u baštinu vašu."  

-

  Kad ih još bješe malo na broju, vrlo malo, i kad bjehu pridošlice u njoj,  

-

  išli su od naroda do naroda, iz jednoga kraljevstva k drugom narodu,  

-

  ali ne dopusti nikom da ih tlači, kažnjavaše zbog njih kraljeve:  

-

  "Ne dirajte u moje pomazanike, ne nanosite zla mojim prorocima!"  

-

  I on pozva glad na zemlju, sve zalihe uništi krušne.  

-

  Pred njima čovjeka posla: Josip u ropstvo bijaše prodan.  

-

  Sputaše uzama noge njegove, u gvožđe mu vrat staviše,  

-

  dok se ne ispuni proroštvo njegovo, Jahvina ga riječ potvrdi.  

-

  Kralj naredi da ga driješe, narÄodÄa poglavar oslobodi njega.  

-

  Za domaćina ga stavi kući svojoj, za nadstojnika sveg imanja svoga,  

-

  da velikaše njegove po volji uči i starce njegove mudrosti da vodi.  

-

  Tad Izrael u Egipat uđe, Jakov došljak bješe u Kamovoj zemlji.  

-

  Narod svoj umnoži veoma, učini ga jačim od dušmana.  

-

  Okrenu im srce da zamrze narod njegov, da slugama njegovim opaki budu.  

-

  Mojsija posla, slugu svoga, Arona, kog odabra.  

-

  Činjahu među njima znake njegove i čudesa u Kamovoj zemlji.  

-

  Posla tmine, i smrknu se, al' prkosiše oni riječima njegovim.  

-

  U krv im vode prometnu i pobi ribe njihove.  

-

  Zemljom im žabe provrvješe, prodriješe i u dvore kraljevske.  

-

  Reče, i muha roj doletje i komarci u sve kraje njine.  

-

  Mjesto kiše grÓad im dade, ognjene munje po njihovoj zemlji.  

-

  Udari im lozu i smokve, polomi stabla u krajima njinim.  

-

  Reče, i skakavci dođoše i bezbrojne gusjenice s njima.  

-

  U zemlji im proždriješe svu bilinu, proždriješe rod njihovih njiva.  

-

  Pobi sve prvorođene u njihovoj zemlji, sve prvine snage njihove.  

-

  Izvede ih sa srebrom i zlatom; u plemenima njinim bolesnih ne bješe.  

-

  Odlasku njihovu Egipat se obradova, jer ga od njih strah spopade.  

-

  Rasprostro je oblak kao pokrov i oganj da se obnoć sja.  

-

  Zamoliše, i dovede prepelice, nebeskim ih kruhom tad nahrani.  

-

  Hrid rascijepi, i provri voda, pustinjom poteče kao rijeka.  

-

  Tad se sjeti svete riječi svoje što je zada sluzi svome Abrahamu.  

-

  Puk svoj s klicanjem izvede i s veseljem izabrane svoje.  

-

  I dade im zemlje poganske, trud naroda baštiniše,  

-

  da čuvaju naredbe njegove i zakone da mu paze. Aleluja!  

-