Chapter 106

   Aleluja! Hvalite Jahvu jer je dobar, jer je vječna ljubav njegova!  

-

  Tko će izreć' djela moći Jahvine, tko li mu iskazat' sve pohvale?  

-

  Blaženi što drže naredbe njegove i čine pravo u svako doba!  

-

  Sjeti me se, Jahve, po dobroti prema svome puku, pohodi me spasenjem svojim  

-

  da uživam sreću izabranih tvojih, da se radujem radosti naroda tvoga, da tvojom se baštinom ponosim.  

-

  Zgriješismo kao oci naši, činismo bezakonje, bezbožno radismo.  

-

  Oci naši u Egiptu, nehajni za čudesa tvoja, ne spominjahu se velike ljubavi tvoje, već na Svevišnjeg digoše se na Crvenom moru.  

-

  Al' on ih izbavi rad' imena svoga da pokaže silu svoju.  

-

  Zapovjedi Crvenome moru, i presahnu ono, provede ih izmed valÄa kao kroz pustinju.  

-

  Iz ruku mrzitelja njih izbavi, oslobodi iz ruku dušmana.  

-

  I prekriše vode neprijatelje njine, ne ostade nijednoga od njih.  

-

  Vjerovahu riječima njegovim i hvale mu pjevahu.  

-

  Zaboraviše brzo djela njegova, ne uzdaše se u volju njegovu.  

-

  Pohlepi se daše u pustinji, iskušavahu Boga u samoći.  

-

  I dade im što iskahu, al' u duše njine on groznicu posla.  

-

  Zavidješe tada Mojsiju u taboru, Aronu, kog posveti Jahve.  

-

  Otvori se zemlja, Datana proždrije, Abiramovo pokri mnoštvo.  

-

  Oganj pade na sve mnoštvo njino i zlotvore plamen sažga.  

-

  Načiniše tele na Horebu, klanjahu se liku od zlata slivenu.  

-

  Zamijeniše Slavu svoju likom bika što proždire travu.  

-

  Zaboraviše Boga, koji ih izbavi u Egiptu znamenja čineći  

-

  i čudesa u Kamovoj zemlji i strahote na Crvenome moru.  

-

  Već namisli da ih satre, al' Mojsije, izabranik njegov, zauze se za njih da srdžbu mu odvrati, te ih ne uništi.  

-

  Prezreše oni zemlju željkovanu ne vjerujuć' njegovoj riječi.  

-

  Mrmljahu pod šatorima svojim, ne poslušaše glasa Jahvina.  

-

  Zakle se tada podignutom rukom: sve će ih pokosit' u pustinji,  

-

  potomstvo njino međ' narode razbacat', njih razasut' po zemljama.  

-

  Posvetiše se Baal Peoru i jedoše žrtve bogova mrtvih.  

-

  Razjariše ga nedjelima svojim, i on na njih pošast baci.  

-

  Al' se Pinhas diže, sud izvrši i pošasti nesta tada.  

-

  U zasluge to mu uđe u sva pokoljenja dovijeka.  

-

  Razjariše ga opet kraj voda meripskih, i Mojsija zlo pogodi zbog njih,  

-

  jer mu duh već ogorčiše, nesmotrenu riječ izusti.  

-

  I ne istrijebiše naroda za koje im Jahve bješe naredio.  

-

  S poganima miješahu se, naučiše djela njina.  

-

  Štovahu likove njihove, koji im postaše zamka.  

-

  Žrtvovahu sinove svoje i svoje kćeri zlodusima.  

-

  Prolijevahu krv nevinu, krv sinova i kćeri svojih, koje žrtvovahu likovima kanaanskim. Zemlja bješe krvlju okaljana,  

-

  djelima se svojim uprljaše, učiniše preljub svojim nedjelima.  

-

  Na svoj narod Jahve srdžbom planu, zgadi mu se njegova baština.  

-

  Predade ih u ruke pogana te vladahu njima mrzitelji njini.  

-

  Mučili ih neprijatelji i tlačili rukom svojom.  

-

  Prečesto ih izbavljaše, al' ga razjariše naumima svojim: pokošeni bjehu za bezakonja svoja.  

-

  On pogleda opet na nevolju njinu kad njihove molitve začu  

-

  i sjeti se svog Saveza s njima, sažali se na njih u velikom milosrđu svome.  

-

  Učini da nađu milost u onih što ih bjehu zarobili.  

-

  Spasi nas, Jahve, Bože naš, i saberi nas od bezbožnih naroda da slavimo tvoje sveto ime, da se tvojom slavom ponosimo.  

-

  Blagoslovljen Jahve, Bog Izraelov, od vijeka dovijeka! I sav narod neka kaže: "Amen! Aleluja!"  

-