Chapter 139

   Zborovođi. Davidov. Jahve, proničeš me svega i poznaješ,  

-

  ti znaš kada sjednem i kada ustanem, izdaleka ti već misli moje poznaješ.  

-

  Hodam li ili ležim, sve ti vidiš, znani su ti svi moji putovi.  

-

  Riječ mi još nije na jezik došla, a ti, Jahve, sve već znadeš.  

-

  S leđa i s lica ti me obuhvaćaš, na mene si ruku svoju stavio.  

-

  Znanje to odveć mi je čudesno, previsoko da bih ga dokučio.  

-

  Kamo da idem od duha tvojega i kamo da od tvog lica pobjegnem?  

-

  Ako se na nebo popnem, ondje si, ako u Podzemlje legnem, i ondje si.  

-

  Uzmem li krila zorina pa se naselim moru na kraj  

-

  i ondje bi me ruka tvoja vodila, desnica bi me tvoja držala.  

-

  Reknem li: "Nek' me barem tmine zakriju i nek' me noć umjesto svjetla okruži!" -  

-

  ni tmina tebi neće biti tamna: noć sjaji kao dan i tama kao svjetlost.  

-

  Jer ti si moje stvorio bubrege, satkao me u krilu majčinu.  

-

  Hvala ti što sam stvoren tako čudesno, što su djela tvoja predivna. Dušu moju do dna si poznavao,  

-

  kosti moje ne bjehu ti sakrite dok nastajah u tajnosti, otkan u dubini zemlje.  

-

  Oči tvoje već tada gledahu djela moja, sve već bješe zapisano u knjizi tvojoj: dani su mi određeni dok još ne bješe ni jednoga.  

-

  Kako su mi, Bože, naumi tvoji nedokučivi, kako li je neprocjenjiv zbroj njihov.  

-

  Da ih brojim? Više ih je nego pijeska! Dođem li im do kraja, ti mi preostaješ!  

-

  De, istrijebi, Bože, zlotvora, krvoloci nek' odstupe od mene!  

-

  Jer podmuklo se bune protiv tebe, uzalud se dižu tvoji dušmani.  

-

  Jahve, zar da ne mrzim tvoje mrzitelje? Zar da mi se ne gade protivnici tvoji?  

-

  Mržnjom dubokom ja ih mrzim i držim ih svojim neprijateljima.  

-

  Pronikni me svega, Bože, srce mi upoznaj, iskušaj me i upoznaj misli moje:  

-

  pogledaj, ne idem li putem pogubnim i povedi me putem vječnim!  

-