Chapter 5

   Sine moj, čuj moju mudrost, prigni uho mojoj razboritosti  

-

  da sačuvaš oprez, da ti usne zadrže znanje.  

-

  Jer s usana žene preljubnice kaplje med i nepce joj je glađe od ulja,  

-

  ali je ona naposljetku gorka kao pelin, oštra kao dvosjekli mač.  

-

  Njene noge silaze k smrti, a koraci vode u Podzemlje.  

-

  Ona ne pazi na put života, ne mari što su joj staze kolebljive.  

-

  Zato me sada poslušaj, sine, i ne odstupaj od riječi mojih usta.  

-

  Neka je put tvoj daleko od nje i ne približuj se vratima njezine kuće,  

-

  da drugima ne bi dao svoju slavu i okrutnima svoje godine;  

-

  da se ne bi tuđinci nasitili tvoga dobra i da tvoja zaslužba ne ode u tuđu kuću;  

-

  da ne ridaš na koncu kad ti nestane tijela i puti  

-

  i da ne kažeš: "Oh, kako sam mrzio pouku i kako mi je srce preziralo ukor!  

-

  I ne slušah glasa svojih učitelja, niti priklonih uho onima što me poučavahu.  

-

  I umalo ne zapadoh u svako zlo, usred zbora i zajednice!"  

-

  Pij vodu iz svoje nakapnice i onu što teče iz tvoga studenca.  

-

  Moraju li se tvoji izvori razlijevati i tvoji potoci teći ulicama?  

-

  Nego neka oni budu samo tvoji, a ne i tuđinaca koji su uza te.  

-

  Neka je blagoslovljen izvor tvoj i raduj se sa ženom svoje mladosti:  

-

  neka ti je kao mila košuta i ljupka gazela, neka te grudi njene opajaju u svako doba, njezina ljubav zatravljuje bez prestanka!  

-

  TÓa zašto bi se, sine moj, zanosio preljubnicom i grlio tuđinki njedra?  

-

  Jer pred Jahvinim su očima čovjekovi putovi i on motri sve njegove staze.  

-

  Opakoga će uhvatiti njegova zloća i sapet će ga užad njegovih grijeha.  

-

  Umrijet će jer nema pouke, propast će zbog svoje goleme gluposti.  

-