Chapter 2

   - Ja sam cvijet šaronski, ljiljan u dolu.  

-

  - Što je ljiljan među trnjem, to je prijateljica moja među djevojkama.  

-

  - Što je jabuka među šumskim stablima, to je dragi moj među mladićima; bila sam željna hlada njezina i sjedoh, plodovi njeni slatki su grlu mome.  

-

  Uveo me u odaje vina i pokrio me zastavom ljubavi.  

-

  Okrijepite me kolačima, osvježite jabukama, jer sam bolna od ljubavi.  

-

  Njegova mi je lijeva ruka pod glavom, a desnom me grli.  

-

  - Kćeri jeruzalemske, zaklinjem vas srnama i košutama poljskim, ne budite, ne budite ljubav moju dok sama ne bude htjela!  

-

  Glas dragoga moga! Evo ga, dolazi, prelijeće brda, preskakuje brežuljke.  

-

  Dragi je moj kao srna, on je kao jelenče. Evo ga za našim zidom, gleda kroz prozore, zaviruje kroz rešetke.  

-

  Dragi moj podiže glas i govori mi: "Ustani, dragano moja, ljepoto moja, i dođi,  

-

  jer evo, zima je već minula, kiša je prošla i nestala.  

-

  Cvijeće se po zemlji ukazuje, vrijeme pjevanja dođe i glas se grličin čuje u našem kraju.  

-

  Smokva je izbacila prve plodove, vinograd, u cvatu, miriše. Ustani, dragano moja, ljepoto moja i dođi.  

-

  Golubice moja, u spiljama kamenim, u skrovištima vrletnim, daj da ti vidim lice i da ti čujem glas, jer glas je tvoj ugodan i lice je tvoje krasno."  

-

  Pohvatajte lisice, male lisice što oštećuju vinograde, naše vinograde u cvatu.  

-

  Dragi moj pripada meni, a ja njemu, on pase među ljiljanima.  

-

  Prije nego dan izdahne i sjene se spuste, vrati se, dragi moj: budi lagan kao srna, kao lane na gori Beteru.  

-