Chapter 2

   Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jeruzalemu:  

-

  Dogodit će se na kraju dana: Gora Doma Jahvina bit će postavljena vrh svih gora, uzvišena iznad svih bregova. K njoj će se stjecati svi narodi,  

-

  nagrnut će mnoga plemena i reći: "Hajde, uziđimo na Goru Jahvinu, pođimo u Dom Boga Jakovljeva! On će nas naučiti svojim putovima, hodit ćemo stazama njegovim. Jer će iz Siona Zakon doći, iz Jeruzalema riječ Jahvina."  

-

  On će biti sudac narodima, mnogim će sudit' plemenima, koji će mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Neće više narod dizat' mača protiv naroda nit' se više učit' ratovanju.  

-

  Hajde, dome Jakovljev, u Jahvinoj hodimo svjetlosti!  

-

  Da, ti si svoj odbacio narod, dom Jakovljev, jer je pun vračeva s istoka i gatara kao Filistejci, bratime se s tuđincima.  

-

  Zemlja mu je puna srebra i zlata i blagu mu kraja nema; zemlja mu je puna konja, kolima mu broja nema.  

-

  Zemlja mu je prepuna kumira i oni se klanjaju pred djelom ruku svojih, pred onim što njihovi načiniše prsti.  

-

  Smrtnik će se poviti, čovjek sniziti; ne praštaj im.  

-

  Uđi među pećine, skrij se u prašinu, pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.  

-

  Ohol pogled bit će skršen i bahatost ljudska ponižena. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj.  

-

  Da, bit će to dan Jahve nad Vojskama, protiv svih oholih i bahatih, protiv sviju što se uzvisiše, da ih obori;  

-

  protiv svih cedrova libanonskih i svih hrastova bašanskih;  

-

  protiv svih gora uznositih i svih bregova uzdignutih;  

-

  protiv svake visoke tvrđe i svih tvrdih zidina;  

-

  protiv sveg brodovlja taršiškog i svih brodova raskošnih.  

-

  Oholost ljudska skršit će se i bahatost ljudska poniziti. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj,  

-

  i kumiri će netragom nestati.  

-

  Uđite u rupe među pećinama i u spilje zemaljske pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.  

-

  U dan onaj: bacit će svaki svoje srebro i zlatne kumire koje sebi načini da im se klanja,  

-

  kad uteče u šupljine pećina i u raspukline stijena pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.  

-

  Čuvajte se, dakle, čovjeka koji ima samo jedan dah u nosnicama: jer što vrijedi?  

-