Chapter 5

   Spomeni se, Jahve, što nas je snašlo, pogledaj, vidi sramotu našu!  

-

  Baština naša pade u ruke strancima, domovi naši pripadoše tuđincima.  

-

  Siročad smo: oca nemamo, majke su nam kao udovice.  

-

  Vodu što pijemo plaćamo novcem, i za drvo valja nam platiti.  

-

  Jaram nam je o vratu, gone nas, iscrpljeni smo, ne daju nam predahnuti.  

-

  Pružamo ruke k Egiptu i Asiriji da se kruha nasitimo.  

-

  Oci naši zgriješiše i više ih nema, a mi nosimo krivice njihove.  

-

  Robovi nama zapovijedaju, a nitko da nas izbavi iz ruku njihovih.  

-

  Kruh svoj donosimo izlažući život maču u pustinji.  

-

  Koža nam gori kao peć užarena, ognjicom od plamena gladi.  

-

  Oskvrnuli su žene na Sionu i djevice u gradovima judejskim.  

-

  Svojim su rukama vješali knezove, ni lica staračka nisu poštivali.  

-

  Mladići su nosili žrvnjeve, djeca padala pod bremenom drva.  

-

  Starci su ostavili vrata, mladići više ne sviraju na lirama.  

-

  Radosti nesta iz naših srdaca, naš ples se pretvori u tugovanje.  

-

  Pao je vijenac s naše glave, jao nama što zgriješismo!  

-

  Evo zašto nam srce boluje, evo zašto nam oči se zastiru:  

-

  zato što Gora sionska opustje i po njoj se šuljaju šakali.  

-

  Ali ti, Jahve, ostaješ zauvijek, tvoj je prijesto od koljena do koljena.  

-

  Zašto da nas zaboraviš zauvijek, da nas ostaviš za mnoge dane?  

-

  Vrati nas k sebi, Jahve, obratit ćemo se, obnovi dane naše kao što nekoć bijahu.  

-

  Il' nas hoćeš sasvim zabaciti i na nas se beskrajno srditi?  

-