Chapter 22

   Isus im ponovno prozbori u prispodobama:  

-

  "Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu sinu svomu.  

-

  Posla sluge da pozovu uzvanike na svadbu. No oni ne htjedoše doći.  

-

  Opet posla druge sluge govoreći: 'Recite uzvanicima: Evo, objed sam ugotovio. Junci su moji i tovljenici poklani i sve pripravljeno. Dođite na svadbu!'"  

-

  "Ali oni ne mareći odoše - jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom.  

-

  Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i ubiju.  

-

  Nato se kralj razgnjevi, posla svoju vojsku i pogubi one ubojice, a grad im spali."  

-

  "Tada kaže slugama: 'Svadba je, evo, pripravljena ali uzvanici ne bijahu dostojni.  

-

  Pođite stoga na raskršća i koga god nađete, pozovite na svadbu!'"  

-

  "Sluge iziđoše na putove i sabraše sve koje nađoše - i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostiju.  

-

  Kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho.  

-

  Kaže mu: 'Prijatelju, kako si ovamo ušao bez svadbenoga ruha?' A on zanijemi.  

-

  Tada kralj reče poslužiteljima: 'Svežite mu ruke i noge i bacite ga van u tamu, gdje će biti plač i škrgut zubi.'  

-

  Doista, mnogo je zvanih, malo izabranih."  

-

  Tada farizeji odoše i održaše vijeće kako da Isusa uhvate u riječi.  

-

  Pošalju k njemu svoje učenike s herodovcima da ga upitaju: "Učitelju! Znamo da si istinit te po istini putu Božjem učiš i ne mariš tko je tko jer nisi pristran.  

-

  Reci nam, dakle, što ti se čini: je li dopušteno dati porez caru ili nije?"  

-

  Znajući njihovu opakost, reče Isus: "Zašto me iskušavate, licemjeri?  

-

  Pokažite mi porezni novac!" Pružiše mu denar.  

-

  On ih upita: "Čija je ovo slika i natpis?"  

-

  Odgovore: "Carev." Kaže im: "Podajte dakle caru carevo, a Bogu Božje."  

-

  Čuvši to, zadive se pa ga ostave i odu.  

-

  Toga dana pristupiše k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaše ga:  

-

  "Učitelju, Mojsije reče: Umre li tko bez djece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom te podigne porod bratu svomu.  

-

  Bijaše tako u nas sedmero braće. Prvi se oženi i umrije bez poroda ostavivši ženu svom bratu.  

-

  Tako i drugi i treći, sve do sedmoga.  

-

  A nakon svih umrije i žena.  

-

  Kojemu će dakle od te sedmorice biti žena o uskrsnuću? Jer sva su je sedmorica imala."  

-

  Odgovori im Isus: "U zabludi ste jer ne razumijete Pisama ni sile Božje.  

-

  Ta u uskrsnuću niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebu.  

-

  A što se tiče uskrsnuća mrtvih, zar niste čitali što vam reče Bog:  

-

  Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? Nije on Bog mrtvih, nego živih!"  

-

  Čuvši to, mnoštvo osta zaneseno njegovim naukom.  

-

  A kad su farizeji čuli kako ušutka saduceje, okupiše se,  

-

  a jedan od njih, zakonoznanac, da ga iskuša, upita:  

-

  "Učitelju, koja ja zapovijed najveća u Zakonu?"  

-

  A on mu reče: "Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.  

-

  To je najveća i prva zapovijed.  

-

  Druga, ovoj slična: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga.  

-

  O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci."  

-

  Kad se farizeji skupiše, upita ih Isus:  

-

  "Što mislite o Kristu? Čiji je on sin?" Kažu mu: "Davidov."  

-

  A on će njima: "Kako ga onda David u Duhu naziva Gospodinom, kad veli:  

-

  Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?'  

-

  Ako ga dakle David naziva Gospodinom, kako mu je sin?"  

-

  I nitko mu nije mogao odgovoriti ni riječi, niti se od toga dana tko usudio upitati ga bilo što.  

-