Chapter 7

   Skupe se oko njega farizeji i neki od pismoznanaca koji dođoše iz Jeruzalema.  

-

  I opaze da neki njegovi učenici jedu kruh nečistih, to jest neopranih ruku.  

-

  A farizeji i svi Židovi ne jedu ako prije temeljito ne operu ruke; drže se predaje starih.  

-

  Niti s trga što jedu ako prije ne operu. Mnogo toga još ima što zbog predaje drže: pranje čaša, vrčeva i lonaca.  

-

  Zato farizeji i pismoznanci upitaju Isusa: "Zašto tvoji učenici ne postupaju po predaji starih, nego nečistih ruku blaguju?"  

-

  A on im reče: "Dobro prorokova Izaija o vama, licemjeri, kad napisa: Ovaj me narod usnama časti, a srce mu je daleko od mene.  

-

  Uzalud me štuju naučavajući nauke - uredbe ljudske.  

-

  Napustili ste zapovijed Božju, a držite se predaje ljudske."  

-

  Još im govoraše: "Lijepo! Dokidate Božju zapovijed da biste sačuvali svoju predaju.  

-

  Mojsije doista reče: Poštuj oca svoga i majku svoju. I: Tko prokune oca ili majku, smrću neka se kazni.  

-

  A vi velite: 'Rekne li tko ocu ili majci: Pomoć koja te od mene ide neka bude 'korban', to jest sveti dar',  

-

  takvome više ne dopuštate ništa učiniti za oca ili majku.  

-

  Tako dokidate riječ Božju svojom predajom, koju sami sebi predadoste. I još štošta tomu slično činite."  

-

  Tada ponovno dozove mnoštvo i stane govoriti: "Poslušajte me svi i razumijte!  

-

  Ništa što izvana ulazi u čovjeka ne može ga onečistiti, nego što iz čovjeka izlazi - to ga onečišćuje.  

-

  Tko ima uši da čuje, neka čuje!"  

-

  I kad od mnoštva uđe u kuću, upitaše ga učenici za prispodobu.  

-

  I reče im: "Tako? Ni vi ne razumijete? Ne shvaćate li da čovjeka ne može onečistiti što u nj ulazi  

-

  jer mu ne ulazi u srce, nego u utrobu te izlazi u zahod?" Tako on očisti sva jela.  

-

  Još dometnu: "Što iz čovjeka izlazi, te onečišćuje čovjeka.  

-

  Ta iznutra, iz srca čovječjega, izlaze zle namisli, bludništva, krađe, ubojstva,  

-

  preljubi, lakomstva, opakosti, prijevara, razuzdanost, zlo oko, psovka, uznositost, bezumlje.  

-

  Sva ta zla iznutra izlaze i onečišćuju čovjeka."  

-

  Odande otiđe u kraj tirski. I uđe u neku kuću. Htio je da nitko ne sazna, ali se nije mogao sakriti,  

-

  nego odmah doču žena koje kćerkica imaše duha nečistoga. Ona dođe i pade mu pred noge.  

-

  A žena bijaše Grkinja, Sirofeničanka rodom. I moljaše ga da joj iz kćeri istjera zloduha.  

-

  A on joj govoraše: "Pusti da se prije nasite djeca! Ne priliči uzeti kruh djeci i baciti ga psićima."  

-

  A ona će mu: "Da, Gospodine! Ali i psići ispod stola jedu od mrvica dječjih."  

-

  Reče joj: "Zbog te riječi idi, izišao je iz tvoje kćeri zloduh."  

-

  I ode kući te nađe dijete gdje leži na postelji, a zloduh je bio izišao.  

-

  Zatim se ponovno vrati iz krajeva tirskih pa preko Sidona dođe Galilejskom moru, u krajeve dekapolske.  

-

  Donesu mu nekoga gluhog mucavca pa ga zamole da stavi na nj ruku.  

-

  On ga uzme nasamo od mnoštva, utisne svoje prste u njegove uši, zatim pljune i dotakne se njegova jezika.  

-

  Upravi pogled u nebo, uzdahne i kaže mu: "Effata!" - to će reći: "Otvori se!"  

-

  I odmah mu se otvoriše uši i razdriješi spona jezika te stade govoriti razgovijetno.  

-

  A Isus im zabrani da nikome ne kazuju. No što im je on više branio, oni su to više razglašavali  

-

  i preko svake mjere zadivljeni govorili: "Dobro je sve učinio! Gluhima daje čuti, nijemima govoriti!"  

-