Chapter 1

   Kad već mnogi poduzeše sastaviti izvješće o događajima koji se ispuniše među nama -  

-

  kako nam to predadoše oni koji od početka bijahu očevici i sluge Riječi -  

-

  pošto sam sve, od početka, pomno ispitao, naumih i ja tebi, vrli Teofile, sve po redu napisati  

-

  da se tako osvjedočiš o pouzdanosti svega u čemu si poučen.  

-

  U dane Heroda, kralja judejskoga, bijaše neki svećenik imenom Zaharija iz razreda Abijina. Žena mu bijaše od kćeri Aronovih, a ime joj Elizabeta.  

-

  Oboje bijahu pravedni pred Bogom: živjeli su besprijekorno po svim zapovijedima i odredbama Gospodnjim.  

-

  No nisu imali djeteta jer Elizabeta bijaše nerotkinja, a oboje već poodmakle dobi.  

-

  Dok je Zaharija jednom po redu svoga razreda obavljao svećeničku službu pred Bogom,  

-

  ždrijebom ga zapade po bogoslužnom običaju da uđe u Svetište Gospodnje i prinese kad.  

-

  Za vrijeme kađenice sve je ono mnoštvo naroda vani molilo.  

-

  A njemu se ukaza anđeo Gospodnji. Stajao je s desne strane kadionoga žrtvenika.  

-

  Ugledavši ga, Zaharija se prepade i strah ga spopade.  

-

  No anđeo mu reče: "Ne boj se, Zaharija! Uslišana ti je molitva: žena će ti Elizabeta roditi sina. Nadjenut ćeš mu ime Ivan.  

-

  Bit će ti radost i veselje i rođenje će njegovo mnoge obradovati.  

-

  Bit će doista velik pred Gospodinom. Ni vina ni drugoga opojnog pića neće piti. Duha Svetoga bit će pun već od majčine utrobe.  

-

  Mnoge će sinove Izraelove obratiti Gospodinu, Bogu njihovu.  

-

  Ići će pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srce otaca k sinovima i nepokorne k razumnosti pravednih te spremi Gospodinu narod pripravan."  

-

  Nato Zaharija reče anđelu: "Po čemu ću ja to razaznati. Ta star sam i žena mi poodmakle dobi."  

-

  Anđeo mu odgovori: "Ja sam Gabriel koji stojim pred Bogom. Poslan sam da govorim s tobom i da ti donesem ovu radosnu poruku.  

-

  I evo, budući da nisi povjerovao mojim riječima, koje će se ispuniti u svoje vrijeme, zanijemjet ćeš i nećeš moći govoriti do dana dok se to ne zbude."  

-

  Narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se toliko zadržao u Svetištu.  

-

  Kad je napokon izašao, nije im mogao ništa reći pa zaključiše da je u Svetištu imao viđenje. Nastojao im se doduše izraziti znakovima, ali osta nijem.  

-

  Kad se navršiše dani njegove službe, otiđe kući.  

-

  Nakon tih dana zatrudnje Elizabeta, njegova žena. Krila se pet mjeseci govoreći:  

-

  "Evo, to mi je učinio Gospodin u dane kad mu se svidje skinuti s mene sramotu među ljudima."  

-

  U šestome mjesecu posla Bog anđela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret  

-

  k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josip iz doma Davidova; a djevica se zvala Marija.  

-

  Anđeo uđe k njoj i reče: "Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!"  

-

  Na tu se riječ ona smete i stade razmišljati kakav bi to bio pozdrav.  

-

  No anđeo joj reče: "Ne boj se, Marijo! Ta našla si milost u Boga.  

-

  Evo, začet ćeš i roditi sina i nadjenut ćeš mu ime Isus.  

-

  On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega. Njemu će Gospodin Bog dati prijestolje Davida, oca njegova,  

-

  i kraljevat će nad domom Jakovljevim uvijeke i njegovu kraljevstvu neće biti kraja."  

-

  Nato će Marija anđelu: "Kako će to biti kad ja muža ne poznajem?"  

-

  Anđeo joj odgovori: "Duh Sveti sići će na te i sila će te Svevišnjega osjeniti. Zato će to čedo i biti sveto, Sin Božji.  

-

  A evo tvoje rođakinje Elizabete: i ona u starosti svojoj zače sina. I njoj, nerotkinjom prozvanoj, ovo je već šesti mjesec.  

-

  Ta Bogu ništa nije nemoguće!"  

-

  Nato Marija reče: "Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj riječi!" I anđeo otiđe od nje.  

-

  Tih dana usta Marija i pohiti u Gorje, u grad Judin.  

-

  Uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Elizabetu.  

-

  Čim Elizabeta začu Marijin pozdrav, zaigra joj čedo u utrobi. I napuni se Elizabeta Duha Svetoga  

-

  i povika iz svega glasa: "Blagoslovljena ti među ženama i blagoslovljen plod utrobe tvoje!  

-

  Ta otkuda meni da mi dođe majka Gospodina mojega?  

-

  Gledaj samo! Tek što mi do ušiju doprije glas pozdrava tvojega, zaigra mi od radosti čedo u utrobi.  

-

  Blažena ti što povjerova da će se ispuniti što ti je rečeno od Gospodina!"  

-

  Tada Marija reče: "Veliča duša moja Gospodina,  

-

  klikće duh moj u Bogu, mome Spasitelju,  

-

  što pogleda na neznatnost službenice svoje: odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom.  

-

  Jer velika mi djela učini Svesilni, sveto je ime njegovo!  

-

  Od koljena do koljena dobrota je njegova nad onima što se njega boje.  

-

  Iskaza snagu mišice svoje, rasprši oholice umišljene.  

-

  Silne zbaci s prijestolja, a uzvisi neznatne.  

-

  Gladne napuni dobrima, a bogate otpusti prazne.  

-

  Prihvati Izraela, slugu svoga, kako obeća ocima našim:  

-

  spomenuti se dobrote svoje prema Abrahamu i potomstvu njegovu dovijeka."  

-

  Marija osta s Elizabetom oko tri mjeseca, a onda se vrati kući.  

-

  Elizabeti se međutim navršilo vrijeme da rodi. I porodi sina.  

-

  Kad su njezini susjedi i rođaci čuli da joj Gospodin obilno iskaza dobrotu, radovahu se s njome.  

-

  Osmoga se dana okupe da obrežu dječaka. Htjedoše ga prozvati imenom njegova oca - Zaharija,  

-

  no mati se njegova usprotivi: "Nipošto, nego zvat će se Ivan!"  

-

  Rekoše joj na to: "Ta nikoga nema od tvoje rodbine koji bi se tako zvao."  

-

  Tada znakovima upitaju oca kojim ga imenom želi prozvati.  

-

  On zaiska pločicu i napisa "Ivan mu je ime!" Svi se začude,  

-

  a njemu se umah otvoriše usta i jezik te progovori blagoslivljajući Boga.  

-

  Strah obuze sve njihove susjede, a po svem su se Gorju judejskom razglašavali svi ti događaji.  

-

  I koji su god čuli, razmišljahu o tome pitajući se: "Što li će biti od ovoga djeteta?" Uistinu, ruka Gospodnja bijaše s njime.  

-

  A Zaharija, otac njegov, napuni se Duha Svetoga i stade prorokovati: što pohodi i otkupi narod svoj!  

-

  Podiže nam snagu spasenja u domu Davida, sluge svojega,  

-

  kao što obeća na usta svetih proroka svojih odvijeka:  

-

  spasiti nas od neprijatelja naših i od ruke sviju koji nas mrze;  

-

  iskazati dobrotu ocima našim i sjetiti se svetog Saveza svojega,  

-

  zakletve kojom se zakle Abrahamu, ocu našemu: da će nam dati  

-

  te mu, izbavljeni iz ruku neprijatelja, služimo bez straha  

-

  u svetosti i pravednosti pred njim u sve dane svoje.  

-

  A ti, dijete, prorok ćeš se Svevišnjega zvati jer ćeš ići pred Gospodinom da mu pripraviš putove,  

-

  da pružiš spoznaju spasenja narodu njegovu po otpuštenju grijeha njihovih,  

-

  darom premilosrdnog srca Boga našega po kojem će nas pohoditi Mlado sunce s visine  

-

  da obasja one što sjede u tmini i sjeni smrtnoj, da upravi noge naše na put mira."  

-

  Dječak je međutim rastao i duhom jačao. Boravio je u pustinji sve do dana svoga javnog nastupa pred Izraelom.  

-