Chapter 11

   Jednom je Isus na nekome mjestu molio. Čim presta, reče mu jedan od učenika: "Gospodine, nauči nas moliti kao što je i Ivan naučio svoje učenike."  

-

  On im reče: "Kad molite, govorite: 'Oče! Sveti se ime tvoje! Dođi kraljevstvo tvoje!  

-

  Kruh naš svagdanji daji nam svaki dan!  

-

  I otpusti nam grijehe naše: ta i mi otpuštamo svakom dužniku svojem! I ne uvedi nas u napast!'"  

-

  I reče im: "Tko to od vas ima ovakva prijatelja? Pođe k njemu o ponoći i rekne mu: 'Prijatelju, posudi mi tri kruha.  

-

  Prijatelj mi se s puta svratio te nemam što staviti preda nj!'  

-

  A onaj mu iznutra odgovori: 'Ne dosađuj mi! Vrata su već zatvorena, a dječica sa mnom u postelji. Ne mogu ustati da ti dadnem...'  

-

  Kažem vam: ako i ne ustane da mu dadne zato što mu je prijatelj, ustat će i dati mu što god treba zbog njegove bezočnosti."  

-

  "I ja vama kažem: Ištite i dat će vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvorit će vam se!  

-

  Doista, tko god ište, prima; i tko traži, nalazi; i onomu tko kuca, otvorit će se."  

-

  "A koji je to otac među vama: kad ga sin zaište ribu, zar će mu mjesto ribe zmiju dati?  

-

  Ili kad zaište jaje, zar će mu dati štipavca?  

-

  Ako dakle vi, iako zli, znate dobrim darima darivati djecu svoju, koliko li će više Otac s neba obdariti Duhom Svetim one koji ga zaištu!"  

-

  I istjerivaše đavla koji bijaše nijem. Kad iziđe đavao, progovori njemak. I mnoštvo se divilo.  

-

  A neki od njih rekoše: "Po Beelzebulu, poglavici đavolskom, izgoni đavle!"  

-

  A drugi su iskušavajući ga, tražili od njega kakav znak s neba.  

-

  Ali on, znajući njihove misli, reče im: "Svako kraljevstvo u sebi razdijeljeno opustjet će i kuća će na kuću pasti.  

-

  Ako je dakle Sotona u sebi razdijeljen, kako će opstati kraljevstvo njegovo? Jer vi kažete da ja po Beelzebulu izgonim đavle.  

-

  Ako dakle ja po Beelzebulu izgonim đavle, po kome ih vaši sinovi izgone? Zato će vam oni biti suci.  

-

  Ali ako ja prstom Božjim izgonim đavle, zbilja je došlo k vama kraljevstvo Božje."  

-

  "Dokle god jaki i naoružani čuva svoj stan, u miru je sav njegov posjed.  

-

  Ali ako dođe jači od njega, svlada ga i otme mu sve njegovo oružje u koje se uzdao, a plijen razdijeli."  

-

  "Tko nije sa mnom, protiv mene je. I tko sa mnom ne sabire, rasipa."  

-

  "Kad nečisti duh iziđe iz čovjeka, luta bezvodnim mjestima tražeći spokoja. Kad ga ne nađe, rekne: 'Vratit ću se u kuću odakle iziđoh.'  

-

  Došavši, nađe je pometenu i uređenu.  

-

  Tada ode i uzme sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, te uđu i nastane se ondje. Na kraju bude onomu čovjeku gore nego na početku."  

-

  Dok je on to govorio, povika neka žena iz mnoštva: "Blažena utroba koja te nosila i prsi koje si sisao!"  

-

  On odgovori: "Još blaženiji oni koji slušaju riječ Božju i čuvaju je!"  

-

  Kad je nagrnulo mnoštvo, poče im Isus govoriti: "Naraštaj ovaj naraštaj je opak. Znak traži, ali mu se znak neće dati doli znak Jonin.  

-

  Doista, kao što je Jona bio znak Ninivljanima, tako će biti i Sin Čovječji ovomu naraštaju."  

-

  "Kraljica će Juga ustati na Sudu s ljudima ovog naraštaja i osuditi ih jer je s krajeva zemlje došla čuti mudrost Salomonovu, a evo ovdje i više od Salomona!  

-

  Ninivljani će ustati na Sudu s ovim naraštajem i osuditi ga jer se obratiše na propovijed Joninu, a evo ovdje i više od Jone!"  

-

  "Nitko ne užiže svjetiljku da je stavi u zakutak ili pod posudu, nego na svijećnjak da oni koji ulaze vide svjetlost.  

-

  Oko je svjetiljka tvomu tijelu. Kad ti je oko bistro, sve ti je tijelo svijetlo. A kad je ono nevaljalo, i tijelo ti je tamno.  

-

  Pazi dakle da svjetlost koja je u tebi ne bude tamna.  

-

  Ako ti dakle sve tijelo bude svijetlo, bez djelića tame, bit će posve svijetlo, kao kad te svjetiljka svojim sjajem rasvjetljuje."  

-

  Dok je on govorio, pozva ga neki farizej k sebi na objed. On uđe i priđe k stolu.  

-

  Vidjevši to, farizej se začudi što se Isus prije objeda ne opra.  

-

  A Gospodin mu reče: "Da, vi farizeji čistite vanjštinu čaše u zdjele, a nutrina vam je puna grabeža i pakosti.  

-

  Bezumnici! Nije li onaj koji načini vanjštinu načinio i nutrinu.  

-

  Nego, dajte za milostinju ono iznutra i gle - sve vam je čisto."  

-

  "Ali jao vama, farizeji! Namirujete desetinu od metvice i rutvice i svake vrste povrća, a ne marite za pravednost i ljubav Božju. Ovo je trebalo činiti, a ono ne zanemariti."  

-

  "Jao vama farizeji! Volite prvo sjedalo u sinagogama i pozdrave na trgovima.  

-

  Jao vama! Vi ste kao nezamjetljivi grobovi po kojima ljudi ne znajući hode."  

-

  Nato će neki zakonoznanac: "Učitelju, tako govoreći i nas vrijeđaš."  

-

  A on reče: "Jao i vama, zakonoznanci! Tovarite na ljude terete nepodnosive, a sami ni da ih se jednim prstom dotaknete."  

-

  "Jao vama! Podižete spomenike prorocima, a vaši ih oci ubiše.  

-

  Zato ste svjedoci i sumišljenici djela svojih otaca: oni ih ubiše, a vi spomenike podižete!  

-

  Zbog toga i kaza Mudrost Božja: 'Poslat ću k njima proroke i apostole. Neke će poubijati i prognati -  

-

  da se od ovog naraštaja zatraži krv svih proroka prolivena od postanka svijeta,  

-

  od krvi Abelove do krvi Zaharije, koji je pogubljen između žrtvenika i svetišta.' Da, kažem vam, tražit će se od ovoga naraštaja!"  

-

  "Jao vama, zakonoznanci! Uzeste ključ znanja: sami ne uđoste, a spriječiste one koji htjedoše ući."  

-

  Kad Isus izađe odande, stadoše pismoznanci i farizeji žestoko na nj navaljivati i postavljati mu mnoga pitanja  

-

  vrebajući na nj, ne bi li štogod ulovili iz njegovih usta.  

-